„СРБИЈА - Национална ревија”, број 65
РЕЧ ПРЕ
Нисмо пожурили да направимо последњи број у 2017. зато што је новогодишња расвета у престоници попаљена већ 1. новембра. Ма какви. Журили смо да стигнемо на обележавање годишњице Велике народне скупштине у Новом Саду 1918, на којој су Банат, Бачка и Барања (Срем је то учинио дан раније) донели одлуку о безусловном присаједињењу Краљевини Србији. Догодине се навршава век од тог знаменитог догађаја. Били смо и у клисури Моравице, у Предићевом Орловату, обележили 700 година Троноше, пречешљали београдске јавне чесме... Ви сте управо „на клик” од свега тога. <
САДРЖАЈ
Пролог
ДОК ПАКУЈЕМО КОФЕРЕ ГОДИНЕ 2017.
Урнебесна трагедија
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ИЗЛОЖБА ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА У БЕОГРАДУ
Величина пред нама
У спомен
У СУСРЕТ СТОГОДИШЊИЦИ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ У НОВОМ САДУ
Присаједињење
Ослобођење пречанских крајева и присаједињење Краљевини Србији, 25. новембра 1918, било је један од најзначајнијих догађаја у нововековној српској историји. Срби и други Словени Срема, Баната, Бачке и Барање одлучили су о томе најслободније и најдемократскије у оновременој Европи. „Косовски мученици! Сретно вам Ослобођење! (...) Ако питамо срце, казаће – учинили сте по мени. Ако питамо памет – исто ће нам казати”, рекао је на Скупштини Јаша Томић, којем би Срби данас требало стопе да позлате. Празновање тог великог датума у овој епохи дуг је прецима и потомцима, чување самосвести и уозбиљење државе
Приредио: Ђорђе М. Србуловић
Геопоетика
У КЛИСУРИ МОРАВИЦЕ, ПОВИШЕ СОКОБАЊЕ, ТРАГОМ СТАРИХ ЛЕГЕНДИ И МЛАДИХ НАДА
Заноси у граду сокола
Тај стари утврђени град постоји бар од Јустинијана (VI век). Бранио је пролазе ка Поморављу, чувао бокове Нишави и Тимоку, предворје Ртњу. Угошћавао караване ка Европи и ка Азији. Његов господар гајио је соколе и порез круни плаћао у извежбаним птицама. Данас тамо сви знају да градове боље чувају приче него топови. На романтичној мапи Србије овај крајолик и ова тврђава, под овим небесима распрснутим над нама као нигде другде, могли би имати изузетно место
Текст и фото: Светлана Дингарац
Око
ОРЛОВАТ, У БАНАТУ, ОБЕЛЕЖАВА 160. ГОДИШЊИЦУ ОД РОЂЕЊА СВОГ УРОША ПРЕДИЋА
Иконостас завичајне равнице
Тамо, на благој узвисини уз десну обалу Тамиша, нема више родне куће великог сликара, али ту је још стари дуд који препознајемо. У сеоској цркви, делу Драгише Брашована, на иконостасу који је 1926. осликао Урош Предић, Света Петка има лик сликареве мајке, а Свети Сава и Свети Никола ликове његовог оца и деде. Богородица је у банатском пејзажу, у даљини се виде Вршачке планине, ту је и звоник орловатске цркве. Урош Предић почива на сеоском гробљу, „крај своје добре матере”, а нови споменик над хумком личи на палету
Текст и фото: Миодраг Грубачки
Жеђ
БЕОГРАДСКЕ ЈАВНЕ ЧЕСМЕ, ДЕО УРБАНЕ ИСТОРИЈЕ И ГЕОГРАФИЈЕ СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ
Живети са живом водом
Данас у Београду постоји 141 јавна чесма и 38 фонтана. Шест јавних чесми није на водоводу него има сопствене изворе: Милошева, Хајдучка, Краљева, Врачарска, Миљаковачка и Ловачка. Некада их је било много више, али је охола и неинтелигентна „модернизација” и тада гутала много тога. У предању и градским легендама све оне још постоје и жуборе непрестано, као жагор у несталим београдским кафанама
Пише: Милош Лазић
Ходочашћа
ОВЕ ЈЕСЕНИ ОБЕЛЕЖЕНО СЕДАМ ВЕКОВА ПОСТОЈАЊА МАНАСТИРА ТРОНОША У ЈАДРУ
Трима водама ношен
Прилика је да га походимо и да га се опсетимо. Као што је и он увек нас. Још се краљевић Драгутин Немањић зарекао да ће га изградити, а довршили су га 1317. његова жена и синови. Ту је у XVIII веку настао чувени „Троношки летопис”, ту је Вук Караџић научио да чита и пише, ту је Богу и роду служио преподобни Стефан Троношки. По предању, чесму крај манастира саградили су Југ-Богдан и девет Југовића годину дана пре Боја на Косову. По борбеном плану скованом у манастиру, Лозница је 31. августа 1941. постала први ослобођени град у окупираној Европи
Текст и фото: Небојша Трифуновић
Равница
ЧУВЕНА ПОРОДИЦА ДУНЂЕРСКИ И ЊЕНИ СРБОБРАНСКИ ОДЈЕЦИ
Плодови који нас надвисују
Никли у великој равници из херцеговачког корена, знали су да се не може ваљано жњети ако исто тако не посејеш. Уздали се у Бога и себе, нису се штедели у раду и доброти. Пословали су промишљено и одважно. Сврстали се међу највеће велепоседнике, индустријалце и трговце храном у Аустро-Угарској. И међу највеће добротворе у српској историји, нарочито у култури. Србобран је њихово родно место и почивалиште, тачка где почиње и завршава се њихов круг. Зато Србобран сећање на Дунђерске чува друкчије од свих других
Текст: Владимир Јанковић и НР Прес
Шампиони
НЕМАЊА МАЈДОВ, СВЕТСКИ ПРВАК У ЏУДОУ, ПОНОС СРПСКЕ И СРБИЈЕ
Висока мера вредности
Право самопоуздање потиче из вере. Из вере у Бога, не у себе. Најбоља страна борилачких спортова је каљење снажних личности, кадрих и за животну борбу. Постоји нешто победничко у српском духу и карактеру, нека необична спремност да се изађе на црту сваком искушењу и силнику. На таквом тлу какво је Српска стасавају храбри и одлучни људи, а то су добре особине за спортисте. Имамо много талентованих и самосвесних младих људи који чекају да им отворимо прави пут, њихов и наш
Пише: Дејан Булајић
Победници
ОДБОЈКАШИЦЕ „ВИЗУРЕ” ОД ОВЕ СЕЗОНЕ ИГРАЈУ У РУМИ
Дом првака државе
„Срећни смо, јер смо сви заједно дали допринос да државне првакиње осете Руму као свој град, као што су румска спортска јавност и публика прихватиле њих”, каже председник Општине Рума Слађан Манчић. Од децембра Рума ће бити домаћин и утакмица у Лиги шампиона Европе, па ће угостити и нека од највећих имена женске клупске одбојке. Очекује се да ће то бити подстицај за развој и других тимских спортова у овом делу Срема
Текст и фото: Миле Вајагић
Везе
ЕВРОПСКА ПРЕМИЈЕРА ВЕЛИКОГ ПРОЈЕКТА „ТЕЛЕКОМА СРБИЈА”
„Теслин времеплов” у Бечу и Берлину
„Овај аутентични пројекат је почаст визионару који је својим проналасцима оставио неизбрисив траг”, рекао је Предраг Ћулибрк, генерални директор „Телекома Србија”. Мултимедијална пројекција наишла на одличан пријем и стручне јавности и публике. Прво учешће неког из Србије на берлинском Фестивалу светлости
Заједно
ДР СУЗАНА ПАУНОВИЋ, ДИРЕКТОР КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА ВЛАДЕ СРБИЈЕ
Обавезе су обостране
Усвојен је Акциони план за остваривање права националних мањина. Влада ради на изменама два кључна закона из ове области. Успостављен је стални институционални дијалог са саветима националних мањина, уважене су све њихове конструктивне сугестије. Има и низ наслеђених проблема. Један од њих је непримерена политизација националних савета и излажење из оквира њихових законских овлашћења. Закони ове земље мора да важе за свакога, без обзира на то да ли је припадник већинске или мањинске заједнице
Пише: Слађана Новаковић
Обележја
ВЕЛИКИ СРПСКИ ГЛУМАЦ ДРАГАН НИКОЛИЋ ОВЕКОВЕЧЕН У ВРЊАЧКОМ ПАРКУ
Легенде не умиру
Био је пријатељ и промотер „Меркура”. Најбољи. „Велика звезда а тако обичан и шармантан, присан и наш.” Својим улогама, стилом, образом и достојанством оставио нам је висока мерила и животне поуке. Од сада ће заувек шетати бањским парком и моћи ћемо са њим да се надиванимо до миле воље. Новооткривена скулптура, рад Драгољуба Димитријевића, почаст је и чувеном глумцу и Врњачкој Бањи
Саветник
ВАЖНОСТ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ И ИСХРАНЕ ЗА ДУГОРОЧНО ЗДРАВЉЕ
Мислити благовремено
Управо то, физичка активност и исхрана, водећи су фактори ризика у хроничним незаразним болестима застрашујућих размера у развијеним земљама (кардиоваскуларних, шећерне болести, малигних обољења...). Србија је у врху те негативне листе. А много, у томе, од нас зависи. Промена лоших навика и образаца понашања, подизање нивоа едукације и самодисциплине, снага позитивних примера и добра системска решења, могу донети велика побољшања, поготову на дужи рок
Пише: др Предраг Божић
Студије
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА НАСТАВЉА КВАЛИТЕТНУ МЕЂУНАРОДНУ САРАДЊУ
У корак са најбољима
У октобру су предавања у овој високообразовној установи одржали проф. др Герхард Сабатил из Немачке и проф. др Стивен Мејер из САД. У новембру је делегација БПШ учествовала на Првој међународној научној конференцији подунавских земаља у немачком граду Улму, у организацији тамошњег државног универзитета. Ове године уписани су и први страни студенти, на основним и мастер студијама, и то са афричког континента
